У прелепом простору хаба Think inovate у Нишу, данас је одржано такмичење у програмирању микробита у организацији Britsh Councila. Савршена организација, много лепих идеја за употребу микробита, радионице за децу и позитивна енергија су учинили да овај дан буде заиста посебан, a све нас који смо учествовали у овмо пројекту, поносним на освојено четврто место са пројектом Метеоролошка станица. Свака част Сергеју Вуксановићу и Александру Костићу на одличној презентацији пројекта! Још једном смо показали да је школа "Свети Сава" заиста школа за 21. век!
0 Comments
Објава о нашем пројекту на сајту Бритснаског Савета и на Јутјуб каналу нас је све учинила поносним на наше ученике и преслатку, речиту, Јану Николић. :) :) :) Прилог можете погледати овде. Део наше сјајне микробит екипе је јуче, 3.2.2020., имао гостовање на локалној телевизији Зона Плус. Још једном смо били у прилици да сажмемо утиске са гостовања у Београду и на тај начин наставимо да промовишемоову "чудесну справу", како је често, шармантно, назива ученица Јана Николић. Учешће на догађају у Београду и част да се тамо нађемо међу 5 изабраних школа које су имале успешан микробит пројекат је мотивација за даље унапређење начина на које се микробит може имплементирати у настави, а како су деца изјавила, постоје нове идеје како се овај мали уређај може искористити. Дакле, настављамо да допуњавамо ову причу, на радост деце која сматрају да је настава на овај начин постала много занимљивија.
Прилог са гостовања можете погледати на овом линку. Јуче је у Београду, у хотелу Метропол, у организацији British Council-а, организован догађај на коме су промовисани најуспешнији пројекти школа које су учествовале на обуци "Школе за 21. век". Најуспешнијих и најкреативнијих пет школа је позвано да представи своје пројекте, а међу њима се нашла и наша школа са својом метеоролошком станицом. Делегацију су чинили ученици Јана Николић, Андрија Јанковић и Александар Костић и наставнице Јасмина Кокот и Мирјана Рашић Митић, а помоћ у превозу до Београда је пружио ђачки родитељ Кокан Јанковић. Ово је била прилика у којој сам још једном била изузетно поносна на наше ученике који су показали, не само да су добри у програмирању, већ и да знају да свој производ презентују на најбољи начин, сложно и уиграно. Сигурно и сталожено су свим заинтересованим посетиоцима објашњавали принципе рада метеоролошке станице и употребу микробита, а нису устукнули, нити се збунили, када су наш штанд посетили премијерка Ана Брнабић, министар просвете Младен Шарчевић и директорка British Council-а Клер Сирс. Деца су уваженим гостима течно, маштовито и полетно објашњавали како је пројекат настао, како су уживали радећи на њему, на који начин ћемо употребити резултате мерења и како смо све то представили на сајту пројекта. Посету смо забележили и као видео запис (погледајте ОВДЕ), аматерски додуше и слабог квалитета, али нама овај снимак представља веома значајну успомену која ће нас мотивисати за даљи рад.
Овим програмом се подржава економија будућности у коју ће деца спремно закорачити опремљена основним знањима и дигиталним вештинама и значајно се утиче на реформу школства у нашој земљи. Како је министар Шарчевић нагласио, програмирање ће, као неопходна вештина, од следеће школске године бити присутно и у нижим разредима основне школе, а премијерка је истакла да ће се овим програмом остварити суштина наше реформе кроз коју ће се ученицима омогућити да развијају вештине, креативност, логичко размишљање и науче како да мисле, а не шта да мисле. У наставку је вођена панел дискусија о развоју критичког мишљења кроз употребу микробита. Све похвале организатору догађаја, Британском Савету, а нарочито Татјани Слијепчевић, која нам је у предконсултацијама била стално доступна, љубазна и предусретљива. А наравно, морам да нагласим, да ми не бисмо стигли довде да нисмо имали предивну менторку, Наташу Милошевић, која нас је стално бодрила, помагала својим стручним упутствима у реализацији пројекта и искрено се са нама радовала резултатима рада.
Све колеге, директорка, школски домар и ученици који су у овом пројекту учествовали дали су свој допринос реализацији пројекта, који је започео креативном разменом идеја кроз двадесетак огледних часова који су одржани током септембра, преко циљаног истраживања које је дало смернице за развој идеје, дебатним и креативним разматрањима како реализовати пројекат, маштовитим решењима и коначно и финалним производом: матеоролошком станицом! Удружени истим циљем, показали смо да је снага у тимском раду и да је то оно што даје квалитетне резултате, а да школа "Свети Сава" увек може од својих ученика, с правом, очекивати само најбоље резултате, било у спорту, математици, пројектима или музици, јер они то могу! Наше је само да им то и омогућимо. Ученици, дежурни метеоролози, и даље пажљиво прикупљају податке из наше метеоролошке станице. Добијене податке бележе у ексел табеле, а затим их приказују дијаграмом. Посматрање природних појаваа је деци веома занимљиво и представља добру тему за дебате на часовима физике и биологије, као и за размишљање: због чега је тренутна временска ситуација другачија у односу на претходне године, какав ваздух у Нишу дишемо, да ли и ми сами можемо допринети мањем загађењу ваздуха, како недостатак падавина утиче на наш школски врт...
А док микробитови раде свој посао мерећи брзину ветра, влажност ваздуха и температуру, чланови микробит клуба се са узбуђењем припремају да у Београду, 28. јануара, представе нашу метеоролошку станицу на догађају који ће се одржати у хотелу Метропол и коме ће присуствовати чак и министар просвете и премијерка Србије. Креативни рад наставника и ученика школе "Свети Сава", подстакнут семинаром Школе за 21. век, ће на тај начин бити представљен на овом важном догађају и изузетно смо поносни због тога. Почела су прва мерења у нашој метеоролошкој станици. Дежурни метеоролози свакодневно прикупљају податке о брзини ветра, температури и влажности. Сви подаци се уносе у ексел табелу и тако се на одличан начин, у пракси, вежба обрада података, која је једна од тема за завршни испит из математике.
Данас је у атрујуму школе постављена метеоролошка станица која је настала заједничким радом наставнице физике Јасмине Кокот и ученика седмог и осмог разреда, уз велику помоћ школског домара Банета. Ученици ћа свакодневно мерити брзину ветра, температуру и количину падавина, податке бележити, а касније и обрадити, и на тај начин научити на делу шта значи научни експеримент и које су његове фазе. Ова лабораторија на отвореном је резултат рада микробит клуба и представља наш предлог за употребу микробита у физици. Сам процес настајања ове лабораторије је за ученике био прилика за креативну размену мишљења, а проблеми на које су наилазили у појединим фазама израде су били изазов и омогућили су да се подигне способност за решавање проблема кроз анализу одређене препреке и синтезу закључака. Реализацијом овог пројекта смо заиста показали да смо школа за 21. век која поседује наставничке капацитете који код ученика могу да развију све неопходне вештине за будућност која је пред њима.
Наша метеоролошка станица је готова. Радосни смо и узбуђени! Свечано отварање је заказано за сутра, а онда ће уследити мерења и обрада резултата.
Наш микробит клуб стално проширује свој састав. Наставница физике, Јасмина Kокот, је у одељењу 85 формирала радну групу за израду метеоролошке станице, јер су ученици овог одељења исказалаи највећу заинтересованост за учешће у овом делу пројекта. Kоординатор радне групе је ученица Јана Николић. Јана је своју функцију одлично схватила, па је организовала поделу послова у одељењу, уважавајући интересовања својих другара. МЕТЕОРОЛОШKА KУЋИЦА За израду метеоролошке кућице задужен је био Урош Петрушић. Он је до сада већ имао искуства у изради апаратура за лабораторијске вежбе из физике, па је општи став био да је он тиме стекао стручаност и способност да изнесе овај задатак. Носећу конструкцију за кућицу израдиће домар школе, јер је израда овог дела компликованија. Урош је за израду кућице користио дрвене летвице и придржавао се нацрта који смо претходно детаљно разрадили. АНЕМОМЕТАР Анемометар су правиле Невена Манчић, Андреа Митровић и Јана Николић. Полулопте, у које ветар улази, направљене су од пластичних кугли познатог слаткиша Фереро Роше, а конструкција је осмишљена тако да буде од лаганог метала. Метал који задовољава особине да га ветар лако покреће је алуминијум. Сам процес израде је за ученике био компликован, па је овај део посла урадио домар школе. Да би резултати били што тачнији, направљен је још један анемометар са равним плочицама. Очекујемо да ће ове плочице брже реаговази на покрет ветра. KИШОМЕР Kишомер су правили Огњен Павловић и Јана Симић. За његову израду коришћени су левак веће величине и резервоар за воду у који ће се сакупљати падавине. Уз кишомер иде и мензура којом прецизно меримо количину падавина. За израду металне конструкције, на коју ће кишомер бити постављен, опет је био задужен домар школе. МЕРЕЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ВОДЕ За ефикасно мерење температуре воде задужени су Александар Ђорђевић и Андрија Петровић. Они ће обезбедит фолију у коју се ставља микробит. Микробит је на тај начин заштићен од продирања воде, спушта се у воду и мери температуру. ПРОГРАМЕРИ МИKРОБИТА За све функције које обавља метеоролошка станица било је потребно испрограмирати микробит. За ово су били задузени Андрија Јанковић и Петар Милосављевић. Они су програмирали микробит за: мерење температуре, мерење температуре воде и мерење брзине ветра. Због особености самог мерења брзине ветра и проблема који се огледао у томе како да се што тачније измери брзина ветра, у помоћ су позвани и ученици седмог разреда. Они су, програмирајући микробит за ову функцију, на другачији начин дошли до решења. Своје решење су понудили Александар Kостић и Сергеј Вуксановић, уценици 83 одељења. Разматрање проблема из више углова утицало је на развој критичког и логичког мишљења и способности за решавање проблема, а као продукт смо добили различита решења. Пошто имамо два анемометра, мерићемо брзину ветра на два начина, применити два решења и притом упоредити резултате. На овај начин испуњавамо први услов у раду лабораторијских вежби у физици, а то је да се експериненталним путем добије што тачније решење. Оваквим приступом смо то заиста и испунили. Рад наше метеоролошке станице је покренуо и друге активнсоти у школи. Ученици шестог разреда су се са наставницом биологије, Горданом Рилак, на различите начине бавили водом. Направили су зидне новине и писали есеје, разгооварали о једном важном циљу одрживог развоја: Очување и доступност воде свима на планети. Оваквим активностима је подигнута свест ученика о важности и ограничености воде на земљи, као и чињеница да свако од нас може да утиче на њену одрживост. Један од најлепших есеја написао је ученик Марко Бранковић, ученик 6/2 одељења.
ЕСЕЈ О МАЛИМ ХИДРОЕЛЕКТРАНАМА Зовем се Марко. Из Србије сам. Живим у Нишу, граду који се налази на само стотинак километара од Старе планине, једне од наших најлепших и најразноврснијих планина по броју биљних и животињских врста. Волим да проводим време у природи, да шетам кривудавим стазама и бацам каменчиће у планинске потоке. Приликом једне од шетњи стазама Старе планине наишао сам на узнемирујући призор. Гомиле мртвих риба гледале су ме и као да сам у њиховим очима видео питање: Зашто? Нисам познавалац врста риба, али ме је овај догађај заинтригирао да се распитам шта се дешава у овим дивним шумама. Од мештана сам сазнао да се ради о малим хидроелектранама чија изградња не ретко доводи до еколошке катастрофе. Хидронергија је најстарији извор енергије који се користи од давнина. У чему је онда проблем са нашом Старом планином? Како нешто што се користи толико година уназад може да убија рибе? Али, може. Поточаре су мале хидроелектране које се граде на планинским рекама, најчешће у природним резерватима и заштићеним подручјима. Том приликом се река измешта из свог корита и спроводи цевима до машинске собе где се производи струја. И то, каквим год путем да је потребно, макар и по цену крчења шума. Зарад економске добити, човек сече свако дрво које му се нађе на путу, сваку грану која у летњим месецима прави пријатну хладовину, свако оно дрво које се као заштитник надвија над мале кривудаве поточиће, а пре свега даје кисеоник без кога не можемо да живимо. Још више од биљака страда животињски свет. Њима се уништавају станишта без могућности да се бране или да себи изаберу боље место за живот. „Биолошки минимум“ је ниво воде који је неопходно да остане у кориту, а све у циљу да се не угрози опстанак живих бића. Е, тај биолошки минимум је дошао главе оним маленим рибицима. Ако и остане воде у коритима, не оставе се рибље стазе за потребе узводне и низводне миграције речног света. На овај начин рибама и другим животињама је онемогућено да се крећу, да дођу до хране или да се мресте. Једна од најугроженијих врста на Старој планини је аутохтона поточна пастрмка, као сведок еколошке катастрофе. Поред поточне пастрмке, на рекама Старе планине, Височици, Јошаничкој, Црновршкој реци, постоји значајно смањење броја речне мрене и речних ракова. Треба ли рећи да су поточни ракови заштићена врста? Мештани ових крајева и многи активисти на многе начине покушавају да скрену пажњу на овај огроман проблем. Једну од акција су организовали на Црновршкој реци. Решили су да организују сахрану њиховој и нашој реци, која је у потпуности уништена изградњом малих хидроелектрана. Купили су сандук у који су ставили мало воде из омиљене речице и организовали поворку и сахрану. У опроштајном говору у друштву ожалошћене природе, опростили су се од реке, од риба, видри, ракова, од свега што је живело у њој. Поред ове симболичне акције, покренуте су и многе друге усмерене на свест људи, а нарочито на доношење закона који ће заштити наше реке и живи свет у њима и око њих. Молим Вас, дигните и Ви свој глас против нових убица риба, против оних који секу гране нашем дрвећу, против свега што уништава биљне и тера животињске врсте из својих природних станишта. Ја сам само дечак од 12 година и не могу натерати надлежне да преиспитају законе јер се у законе и не разумем. Ипак, надам се да ће се мој апел чути далеко и да ће свако, у свом окружењу учинити оно што је у његовој моћи, да спасе бар један цвет који лепо мирише поред веселог поточића. И нека нам је стара пословица увек на уму: „Природу нисмо наследили од дедова, већ смо је позајмили од унука“. Марко Бранковић, 6/2 Ученици 7. разреда уче програмирање као обавезни предмет од петог разреда и може се рећи да су до сад већ стекли солидно искуство. У 5. разреду смо учили основе програмирања кроз Scratch, у 6. разреду смо већ писали текстуалне програме у Python-, а у 7. разреду нас очекује графика и Pygame. Као увод у модул програмирања, на часу информатике је ученицима представљен уређај микробит, као и пројекат који је тренутно активан у нашој школи. Одређена искуства са овим уређајем су већ стекли на часовима физике, где су уз помоћ микробита посматрали одређене физичке појаве, а часови информатике ће послужити да науче како да овај уређај самостално програмирају.
Да бисмо обновили градиво из ранијих разреда, а уједно га и повезали са садржајима математике у седмом разреду, урадили смо следеће задатке у сва три окружења:
Микробит је врло брзо нашао своју порактичну примену на часовима физике, омогућивши извођенје практичних вежби кроз које ученици могу да посматрају неке физичке законе и појаве. Њима су овакви часови веома занимљиви, представљају освежење, а програмирање на микробиту изазов ученицима 7. разреда који већ поседују одређена знања из програмирања.
Свесни важности циљева одрживог развоја, наставници ОШ "Свети Сава" спроводе бројне активности како би код ученика подигли свест о многим битним питањима везаним за равноправност полова, климатске промене, живот у води и на копну, смањење броја сиромашних и гладних у свету... Подстакнути радом наше Метеоролошке станице, размишљајући о води на планети, ученици шестог разреда су на часовима информатике и рачунарства, учећи да цртају на компјутеру, добили прилику да и у тој форми размисле о води.
Учимо да програмирамо на микробиту! Меримо температуру ваздуха у школском атријуму и резултате уписујемо у ексел табелу, како би за месец дана графички приказили промене! Ученици су одушевљени оваквим радом, једни друге обучавају и помажу. Наставница Гордана Рилак је уочила брзе ефекте учења до којих је дошло применом вршњачке едукације. Спој теорије и праксе, уз употребу дигиталних алата и микробита, је омогућио развој креативног мишљења, посматрање проблема из више перспектива и развој дигиталних компетенција. Како је циљ пројекта да се код ученика развије интересовање за предмете из групе СТЕМ, оваквом организацијом наставе се то заиста и омогућава.
Талентоване и уметнички обдарене ученице 8. разреда: Петра Младеновић, Невена Манчић и Тара Милетић су, у сарадњи са наставницама Горданом Рилак (биологија) и Миленом Раковић Милошевић (ликовна култура), показале да је рад на пројекту заиста прилика за развој креативног мишљењаа и креативности уопште. Оне су направиле веома маштовити интерактивно пано који ће служити да се на њему свакодневно приказују резултати мерења која ће се обављају у метеоролошкој станици.
Након завршених припрема, синоћ је у кабинету физике свечано отворен Микробит клуб. Отварању је присуствовала директорка школе, сви наставници који учествују у пројекту "Школе за 21. век" и ученици шестог, седмог и осмог разреда који су укључени у пројекта.
Kишомер Kишомер се обично поставља на 1 до 1,5 метар висине, и треба обратити пажњу да буде смештен на отвореном простору. Када пада киша, капљице кише упадају у левак. Падавине се сливају кроз отвор у кантицу на дну, око које се налази затворени простор како би се спречило испаравање воде. Мерење температуре воде Ово мерење се обавља на месту где је дубина бар 1,8 метара. Ужетом се термометар спусти на дубину од око 30 цм где се задржава три минута, а затим се термометар вади и температура се мора што пре очитати. Сви експерименти, као и инсталације које ћемо направити, пратиће наставница физике, Јасмина Кокот. Како је метеорологија грана физике, кроз овај пројекат ће ученици моћи да физику примене и боље упознају. С обзиром на прикупљене податке кроз анкету, идеја метеоролошке станице ће управо изаћи у сусрет ученицима и њиховим исказаним потребама. Предвиђено је да се континуирано, од новембра до маја, мере ове абиотичке климатске факторе у Метеоролошкој станици, која ће бити постављена у атријуму школе. Сва мерења ће вршити сами ученици. Наставница Гордана Рилак нас је подсетила да је за раст и развој биљака и животиња неопходна топлота, јер ако ње нема, наступа смрт, а да су еколошки фактори променљиви и мењају се у простору и времену. Да би смо то могли да установимо, пратићемо промене на биљкама у атријуму (промене на боји листова, опадање, ван сезоне...) у зависности о д промене температуре. Осим ученика који су започели развој ове идеје, у ова мерења ће бити укључени и остали ученици виших разреда, јер ће наш пројекат представљати стално доступну лабораторију на отвореном. Добијени подаци ће се систематизовати и представити графички, што је нформатички и математички део посла. Ово ће нарочити бити значајно за ученике осмог разреда, с обзиром на то да је једна од области на завршном испиту статистичка обрада података. Осим математике и информатике, добијене вредности ће ученици моћи да користе у физици, биологији, техници и технологији, а естетке делове а решења ће направити на часовима ликовне културе. Свој рад ће формулисати кроз есејно изражавање, а у томе ће им помоћи наставнице српског језика које учествују у пројекту.
Припремне активности за отварање Микробит клуба су увелико отпочеле и сви смо веома узбуђени! Рад у малим групама на часовима биологије и физике је изнедрио идеју пројекта: формирање МЕТЕОРОЛШКЕ СТАНИЦЕ у атријуму школе. Ова сјајна идеја има за циљ да се микробит практично примени, испроба како се уз помоће њега могу мерити неке природне појаве, али и да науку приближи ученицима основне школе. У разговорима и договорима који су вођени , ученици су били у прилици да дискутују и дебатују, истражују доступне материјале на интернету, као и могућности микробита. У свему је помогао и млади колега Михајло Савић, који нам је прибавио податке из нишке метеоролошке станице. Наставнице Гордана Рилак (биологија) и Јасмина Кокот (физика) ау пружиле своју стручну помоћ, усмеравала истраживање и припремиле ученике за излагање идеје на пленарном нивоу, које је предвиђено приликом отварања клуба, заказаног за 20.11.2019.
|
AuthorМирјана Рашић Митић |