Након завршених припрема, синоћ је у кабинету физике свечано отворен Микробит клуб. Отварању је присуствовала директорка школе, сви наставници који учествују у пројекту "Школе за 21. век" и ученици шестог, седмог и осмог разреда који су укључени у пројекта.
Ученице осмог разреда, Јана Николић и Невена Манчић, су нам, на веома стручан начин, представиле идеју пројекта: МЕТЕОРОЛОШКА СТАНИЦА. Она ће се састојати из два дела: металне конструкције и кућице. Такве кућице се обично постављају на 2 метра висине, јер је на тој висини најповољније вршити мерења, како би се елиминисали негативни утицаји падавина, инсолације и ветра, а уз истовремено постојање сталне циркулације ваздуха кроз кућицу. Kућица је обично направљена од дрвета и посебних је димензија, које су одређене по стандардима светске метеоролшке организације (WМО). Ови стандарди постоје зато да би се широм света могли обезбедити истоветни (једнаки) услови мерења. | Офарбана је у белу боју, како би се спречило загревање кућице и упијање топлоте, с обзиром на познату чињеницу да бела боја најбоље рефлектује сунчеву светлост. Унутар кућице се налазе инструменти који се иначе морају држати на сувом месту и у хладовини (у нашем случају микробит). Иако је важно да се инструменти унутар кућице налазе у хладу, пожељно је да се током целог дана кућица налази на отвореном и осунчаном месту. |
Инструменте ћемо сами направити, а радиће уз помоћ микробита. То су: Анемометар Мерење ветра врши се на висини 10 метара од тла, како би се избегли негативни утицаји од мешања ветра при самом тлу. Обично се састоји од три или четири полукугле које се врте под утицајем ветра. Што је ветар јачи – оне се брже врте. |
Kишомер
Kишомер се обично поставља на 1 до 1,5 метар висине, и треба обратити пажњу да буде смештен на отвореном простору. Када пада киша, капљице кише упадају у левак. Падавине се сливају кроз отвор у кантицу на дну, око које се налази затворени простор како би се спречило испаравање воде.
Мерење температуре воде
Ово мерење се обавља на месту где је дубина бар 1,8 метара. Ужетом се термометар спусти на дубину од око 30 цм где се задржава три минута, а затим се термометар вади и температура се мора што пре очитати.
Сви експерименти, као и инсталације које ћемо направити, пратиће наставница физике, Јасмина Кокот. Како је метеорологија грана физике, кроз овај пројекат ће ученици моћи да физику примене и боље упознају. С обзиром на прикупљене податке кроз анкету, идеја метеоролошке станице ће управо изаћи у сусрет ученицима и њиховим исказаним потребама.
Предвиђено је да се континуирано, од новембра до маја, мере ове абиотичке климатске факторе у Метеоролошкој станици, која ће бити постављена у атријуму школе. Сва мерења ће вршити сами ученици. Наставница Гордана Рилак нас је подсетила да је за раст и развој биљака и животиња неопходна топлота, јер ако ње нема, наступа смрт, а да су еколошки фактори променљиви и мењају се у простору и времену. Да би смо то могли да установимо, пратићемо промене на биљкама у атријуму (промене на боји листова, опадање, ван сезоне...) у зависности о д промене температуре.
Осим ученика који су започели развој ове идеје, у ова мерења ће бити укључени и остали ученици виших разреда, јер ће наш пројекат представљати стално доступну лабораторију на отвореном. Добијени подаци ће се систематизовати и представити графички, што је нформатички и математички део посла. Ово ће нарочити бити значајно за ученике осмог разреда, с обзиром на то да је једна од области на завршном испиту статистичка обрада података.
Осим математике и информатике, добијене вредности ће ученици моћи да користе у физици, биологији, техници и технологији, а естетке делове а решења ће направити на часовима ликовне културе. Свој рад ће формулисати кроз есејно изражавање, а у томе ће им помоћи наставнице српског језика које учествују у пројекту.
Kишомер се обично поставља на 1 до 1,5 метар висине, и треба обратити пажњу да буде смештен на отвореном простору. Када пада киша, капљице кише упадају у левак. Падавине се сливају кроз отвор у кантицу на дну, око које се налази затворени простор како би се спречило испаравање воде.
Мерење температуре воде
Ово мерење се обавља на месту где је дубина бар 1,8 метара. Ужетом се термометар спусти на дубину од око 30 цм где се задржава три минута, а затим се термометар вади и температура се мора што пре очитати.
Сви експерименти, као и инсталације које ћемо направити, пратиће наставница физике, Јасмина Кокот. Како је метеорологија грана физике, кроз овај пројекат ће ученици моћи да физику примене и боље упознају. С обзиром на прикупљене податке кроз анкету, идеја метеоролошке станице ће управо изаћи у сусрет ученицима и њиховим исказаним потребама.
Предвиђено је да се континуирано, од новембра до маја, мере ове абиотичке климатске факторе у Метеоролошкој станици, која ће бити постављена у атријуму школе. Сва мерења ће вршити сами ученици. Наставница Гордана Рилак нас је подсетила да је за раст и развој биљака и животиња неопходна топлота, јер ако ње нема, наступа смрт, а да су еколошки фактори променљиви и мењају се у простору и времену. Да би смо то могли да установимо, пратићемо промене на биљкама у атријуму (промене на боји листова, опадање, ван сезоне...) у зависности о д промене температуре.
Осим ученика који су започели развој ове идеје, у ова мерења ће бити укључени и остали ученици виших разреда, јер ће наш пројекат представљати стално доступну лабораторију на отвореном. Добијени подаци ће се систематизовати и представити графички, што је нформатички и математички део посла. Ово ће нарочити бити значајно за ученике осмог разреда, с обзиром на то да је једна од области на завршном испиту статистичка обрада података.
Осим математике и информатике, добијене вредности ће ученици моћи да користе у физици, биологији, техници и технологији, а естетке делове а решења ће направити на часовима ликовне културе. Свој рад ће формулисати кроз есејно изражавање, а у томе ће им помоћи наставнице српског језика које учествују у пројекту.
На часовима енглеског језика ће се мерења искористити за временску прогнозу на енглеском језику. Кроз све ове активности ће се на најбољи начин вежбати критичко мишљење и решавање проблема, као и упротреба ИКТ-а. Директорка школе је била одушевљена идејом и рекла ученицима инаставницима да је веома поносна на њихову проактивност коју су исказали. Обећала је да ће нам пружити сваку врсту подршке за развој пројекта, истичући да је наша школа увек подржавала и подстицала активизам младих. |
Покретање сваког новог пројекта и његов развој увек доносе одређено узбуђење, које је било присутно и на отварању клуба. Добро расположење, размена идеја, али и бомбоне у част новог почетка су допринели да сви одемо кући веома мотивисани да све планирано спроведемо у дело. Овим, неопозиво показујемо и доказујемо да је ОШ "Свети Сава", заиста школа за 21. век и да наше ученике спремамо за даље школовање на савремени начин, развијајући код њих критичко мишљење и способност за решавање проблема, уз употребу модерне технологије |